Feministkinje u Švedskoj o surogat materinstvu kao metodu za novo porobljavanje žena
Mi, organizacije okupljene oko Švedskog ženskog lobija se snažno protivimo surogat materinstvu. Stojimo na stanovištu da surogat materinstvo predstavlja trgovinu ženskim telima i decom, i pretnju osnovnim ljudskim pravima žena i njihovom telesnom integritetu.
Surogat materinstvo nije legalno u Švedskoj. Međutim, ne postoji zakon koji bi se bavio činjenicom da stanovnici/e Švedske koriste surogat majke van granica svoje zemlje, i da dovode na taj način rođenu decu u Švedsku. U poslednjih nekoliko godina o ovome se govori u javnosti a Švedska vlada razmatra pitanje da li surogat materinstvo treba da bude legalizovano. Rezultati ovih razmatranja bi trebalo da budu prezentovani kroz nekoliko meseci.
Prošle godine, Medicinsko-etički savet Švedske je dao svoj komentar na ovu inicijativu. Većina članova/ica Saveta pozitivno se izjasnila u odnosu na dozvolu surogat materinstva u Švedskoj, samo iz altruističkih pobuda.
Švedski ženski lobi je reagovao na ovaj stav. Izrazile smo zabrinutost u odnosu na pristup koji ne problematizuje surogat materinstvo iz altruističkih pobuda, kao i na činjenicu da Ministarstvo pravde razmatra ovo pitanje. Evidentno postoji neodostatak uvida iz perspektive ženskih ljudskih prava. Švedski ženski lobi je bio aktivan u javnoj debati, u vezi sa ovom temom, i napisao je nekoliko pisama Ministarstvu pravde, Ministarstvu za socijalna pitanja, kao i Medicinsko – etičkom savetu.
Zajedno sa nekoliko ženskih organizacija otpočele smo kapanju Feminističko NE surogat materinstvu. U okviru kampanje, obezbedile smo alternativni feministički razgovor u okviru koga je fokus na integritetu ženskog tela a ne na pravima partnera bez dece koja se kose sa osnovnim ženskim ljudskim pravima. Takođe, aktivno radimo da uključimo političke partije u ovu temu.
Surogat materinstvo - iz altruističkih pobuda i komercijalno
Za razliku od komercijalnog surogat materinstvo, kod surogat materinstva iz altruističkih pobuda, surogat majke ne očekuju da im se plati naknada za žrtvovanje svog tela. Ovaj vid surogat materinstva se oslanja na dobru volju druge žene, spremnost na samožrtvovanje i spremnost da se stave na raspolaganje telo i reproduktivni organi, bez očekivanja nagrade za ovu žrtvu tokom cele trudnoće. I na kraju, od njih se očekuje da daju drugom dete koje su nosile 9 meseci.
Iskustva zemalja u kojima je surogat materinstvo iz altruističkih pobuda dozvoljeno, kao što je Velika Britanija, Holandija i Amerika, govore da je posle legalizacije usledila komercijalizacija. Jako je teško isključiti novac, mito ili pritisak koji prate surogat materinstva. Ovi problemi nisu u dovoljnoj meri istaknuti kao zabrinjavajući u javnoj debati i nisu adekvatno uzeti u razmatranje.
Socijalna i ekonomska nejednakost kao preduslov za eksploataciju
U većini slučajeva komercijalnog surogat materinstva, ‘’porudžbine’’ dolaze iz zapadnih zemalja a surogat majke su iz zemalja Trećeg sveta ili zemalja u razvoju. Evidentan je neravnopravan odnos moći između onih koji žele dete i surogat majki. Ljudi sa Zapada, prilikom potrage za detetom, koriste tešku ekonomsku situaciju kojoj su izložene žene na Istoku. Postajanje surogat majkom je način za ženu u socijalno podređenom položaju, da proda ono što bi uživanjem fundamentalnih prava trebalo da bude zaštićeno – njeno vlastito telo.
Govoriti o slobodnoj volji i izboru žene, u ovom kontekstu, je jako problematično. Studija o surogat majkama u Anand-u, u Indiji, ustanovila je da je 50% ovih majki bilo nepismeno i da mnoge nisu znale da pročitaju ugovor koji su potpisale. Potpisivanje ugovora znači odricanje prava na sopstveno telo. Žene su zavisne od nekoga drugog ko treba da se postara da su razumele uslove koji ih obavezuju i sopstvena prava tokom trudnoće. One su često iz siromašnih porodica i uslovi života im ne nude mnoštvo šansi kada treba izabrati između preživljavanja i zaštite telesnog integriteta.
Naručioci često zahtevaju da im se da pravo da mogu da utiču na živote surogat majki, npr. postavljaju zahteve koji se odnose na način ishrane, vežbanje i seksualnu aktivnost. Život surogat majke je najbolje opisan kao privremeno ropstvo, pošto žena više nema pravo da odlučuje o sopstvenom telu i načinu života. Takođe je važno da upamtimo da pravo ne pruža zaštitu surogat majkama u ugroženim zemljama. Klijenti koji su došli iz zemalja u kojima je surogat materinstvo legalno, kao Velika Britanija i Holandija i dalje koriste surogat majke iz ovih delova sveta.
Medicinske posledice
Posledice trudnoće, fizički i psihološki, je nemoguće predvideti. Svaka trudnoća je jedinstvena, kao i što je svaka majka i svako dete jedinstveno. Ono što u svakom slučaju znamo jeste da je biti trudna i roditi dete jedna od najopasnijih stvari sa kojima žena u reproduktivnom periodu može da se suoči. Trudnoća nikada nije bez rizika. Neki od rizika, pored smrti, su nemogućnost kontrolisanja pražnjenja creva (3%), depresija (12.5%), preklamsija[1] (7%) and Gravesova bolest[2] (6%). Statistika se odnosi na žene u Švedskoj, u ovdašnjim uslovima, a ne uslovima kojima su izložene žene u Indiji. Deca koju rađaju surogat majke u Indiji su češće “došla na svet” “carskim rezom” jer su deca prevelika za majku. To podrazumeva dodatne rizike od komplikacija, sada, i u budućim trudnoćama.
Zabrinutost u vezi sa etikom
Pravo sklapanja ugovora sa drugom osobom nikada nije bilo apsolutno. Predmet ugovora ne može biti ubistvo ili prodaja sebe u ropstvo. Sloboda ugovaranja može ići dotle. Švedski ženski lobi vidi surogat materinstvo kao ugovor o privremenom ropstvu, u okviru koga se surogat majka, tokom trudnoće, odriče sopstvenog prava na telesni integritet. Ovakav ugovor je ništav u slučaju kada bi se probalo sa njegovim prinudnim izvršenjem. Šta će se dogoditi ukoliko se surogat majka predomisli? Da li ćemo uključiti policiju i prisiliti je da ispuni ugovorom predviđene obaveze? Da li ćemo joj uskratiti pravo na abortus? Da li naručioci mogu tražiti refundaciju ili odštetu ukoliko žena ne uspe da iznese trudnoću ili ako pobaci? Pravni sistem ne može i ne bi trebalo da naloži prinudno izvršenje ugovora u kojem se žena odriče svojih ljudskih prava.
Zanemarivanje perspektive ljudskih prava u debati o surogat materinstvu
Aspekt socijalne i ekonomske ranjivosti, koliko god dramatičan bio, nije primarni razlog zbog koga bi surogat materinstvo moralo biti zabranjeno. Legalizacija surogata dozvolila bi korišćenje ženskog tela i reproduktivnih organa žene od strane drugih osoba, na štetu žene.
Pravo na telesni integritet i osnovna ljudska prava, bi trebala da budu ispred navodnog prava roditelja da imaju decu. Deca uvek imaju pravo na roditelje, ali ne postoji ljudsko pravo roditelja da imaju decu. Svako dete ima pravo da ne bude roba na tržištu. Moramo se odreći pristupa koji ima liberalno tržište ka surogatu, koje privileguje platežne kupce dok su ženska ljudska prava nešto o čemu se pregovara.
Švedski ženski lobi strahuje od ukidanja osnovnih prava u korist želje pojedinaca da u ime ličnog ostvarenja postanu roditelji. Pitanje surogata je tretirano iz ugla reproduktivnih prava i mogućnosti da roditelji bez dece dobiju bebu. Ali se ovo pitanje može tretirati verodostojno samo iz perspektive ljudskih prava. Nalazimo da se aktuelna rasprava u Švedskoj vodi u pogrešnom pravcu. Zato pozivamo Švedsku vladu da zabrani surogat materinstvo.
Imati feministički pristup surogatu znači odbaciti ideju da žena može biti korišćena kao “posuda” i da njene reproduktivne sposobnosti mogu biti kupljene. Pravo na telesni integritet je pravo oko koga nema pregovora i koje ne može biti predmet bilo kog ugovora. Međutim, ugovori se odobravaju i surogat materinstvom se i dalje trguje ženskim telima i decom. Pravo žene i dece, ne interes kupca, mora biti fokus debate o surogat materinstvu.
[1] Preklamsija se obično pojavljuje u drugom tromesečju trudnoće negde oko 20. nedelje, i karakterišu je visok krvni pritisak i visok nivo proteina u urinu.
[2]Gravesova bolest je najčešća vrsta obolenja sa pojačanom funkcijom štitaste žlezde – hipertireozom.