12. april 2014.

Liz Keli i Nikol Vestmarlans razmatraju posledice menjanja definicija o nasilju u porodici, koje su postepeno preinačile, ublažile i iskrivile realnost o rodno zasnovanom nasiju.

U POZADINI

8. marta Vlada je najavila nacionalni „Klarin zakon“ – pravo da se pita (a institucije da kažu) ukoliko partner ima istoriju nasilnog ponašanja –  sa mnogo manje publiciteta, ali sa više mogućnosti za mere zaštite od nasilja u porodici, koje daju policiji moć da ukloni nasilnika iz kuće, i koja ukoliko je potvrđena od strane sudije za prekršaje može trajati od 14 do 28 dana. Ova Vlada, kao i prethodna, je postavila nasilje u porodici za zakonodavni prioritet, dok u isto vreme nije uspela da obezbedi specijalizovane usluge za podršku, a tu je kritičan problem kako je nasilje u porodici definisano.

Termin „nasilje u porodici“ (domestic violence) se pojavio sredinom 1970-ih u UK da bi se opisalo nasilje i zlostavljanje u intimnim vezama (u SAD „battering“). Nije uvek bilo precizno definisano, ali večina ženskih grupa koje pružaju podršku bi napomenula da je u u pitanju prisustvo više tipova zlostavljanja: fizičkog, seksualnog i psihičkog i da je uveliko jasno da će se nastaviti: što je u zakonu nazvano „obrazac ponašanja.“

Kada su timovi protiv nasilja u porodici i specijalizovane policijske jedinice počele da se pojavljuju, u većem broju 1990-ih, pojavila se raznovrsnost definicija. Ranih 2000-ih vlada je počela da razvija stav, ali nije bilo definicije. Ovo se poklopilo sa zahtevima ženskih grupa za jedinstvenom strategijom za borbu protiv nasilja nad ženama. Postojeća definicija porodičnog nasilja je proširena u 2005. godini da bi uključila FGM (prisilno odstranjivanje spoljašnjeg dela ženskih genitalija), “nasilje zbog povrede časti” i prinudni brak. Za neke organizacije žena koje se bore za prva manjina ovo je bio napredak koji dovodi ove oblike nasilja u prvi plan, dok su drugi ovo videli kao „majstoriju“: način izbegavanja razvijanja jedinstvenog pristupa nasilju nad ženama. Ova definicija vlade, u Polju 1 koje je ispod, je i studijski rodno neutralna.

Polje 1: 2005 definicija nasilja u porodici Vestminsterske vlade

Svaki incident pretećeg ponašanja, nasilje ili zlostavljanje (psihičko, fizičko, seksualno, ekonomsko ili emotivno) između odraslih koji su, ili su  bili, intimni partneri ili članovi porodice, bez obzira na pol ili seksualnost. Ovo uključuje pitanja zajednica afroengleskih i etničkih manjina kao što je tzv. „nasilje zbog povrede časti “, polno sakaćenje žena (FGM) i prisilnog braka.

(HM Government, 2005)

U martu 2013.g. vlada je dodatno proširila ovu definiciju, uključujući više informacija o načinima nasilja među partnerima, ali ne ograničavajući definciju na to (videti Polje 2).

Polje 2: definicija Vestminsterske vlade o nasilju u porodici 2013

Svaki incident ili obrazac incidenata kontrolišućeg, prinudnog ili pretećeg ponašanja, nasilja ili zloupotrebe između onih koji imaju 16 ili više godina i koji su, ili su bili, intimni partneri ili članovi porodice, bez obzira na pol ili seksualnost. Ovo može obuhvatiti, ali nije ograničeno samo na to, ove tipove zlostavljanja:

  • Psihičko
  • Fizičko
  • Seksualno
  • Ekonomsko
  • Emotivno
  • Kontrolišuće ponašanje je: niz postupaka koji imaju za cilj da stave osobu u podređeni i/ili zavisni položaj, tako što je izoluju od izvora podrške, ekspolatišući njenu svojinu i lične sposobnosti za sopstvenu korist, lišavajući je sredstava potrebnih za nezavisnost, otpor i beg i kontolišući njeno svakodnevno ponašanje
  • Prisilno ponašanje je: postupak ili niz postupaka kao što su vređanja, pretnje, ponižavanja i zastrašivanja ili drugi načini zlostavljanja koji se koriste da povrede, kazne ili zastraše žrtvu.

*Ova definicija, koja nije pravna definicija, uključuje tzv. povredu časti, žensko polno sakaćenje (FGM) i prinudni brak i jasno je da žrtve nisu ograničene na jedan pol ili etničku grupu.

(HM Government, 2013)

Tri ključne izmene koje su ovde uvedene su: a) smanjivanje godina starosti sa 18 na 16, b) uključivanje prisilnog i kontrolišućeg ponašanja u definiciju i c) dodavanje „obrasca“ na postojeći pristup „pojedinačnog incidenta“. Mi nemamo problem sa ovim pojedinačnim promenama, već  sa time što su problemi  koji su bili očigledni u 2005.godini pogoršani,  zato što su promene donele zabunu pre nego jasnoću.

U najboljem slučaju čini se najasnom, a u najgorem se poriče, analiza nasilja muškaraca nad ženama.  Dok mi ne poričemo da se nasilje čini i nad muškarcima (od strane žena ili drugog muškarca u istopolnoj vezi), ipak nije dovoljno zvanično ustanovljeno da je nasilje zasnovano na rodnoj različitosti kako uzrok, tako i posledica nejednakosti žena (Ujedinjene Nacije 1993).  Pretvarati se da ovo nije slučj da bi se izbegle složenije analize, korak je unazad. Ova definicija je potpuno nepovezana sa definicijom vladine strategije o nasilju nad ženama i devojkama, koja koristi definiciju nasilja UN: nasilje koje se dešava “zato što je ona žena ili se dešava ženama”.

Dodatno, imamo pitanje sličnosti između nasilja u porodici i nasilja među intmnim partnerima. Budući da su sve institucije i lokalni koordinacioni timovi (od kojih se mnogi bave nasiljem nad ženama) ohrabreni da prihvate ovu definiciju, ovo znači da nam podaci koje koriste, uključujući podatke iz policije, neće omogućiti da definišemo najosnovniju komponentu  analize polova: ko šta kome čini?

Nova definicija unižava nasilje koje su iskusile žene koje pripadaju nacionalnim manjinama. Definicija iz 2005. godine uključuje u glavni tekst polno sakaćenje žena (FGM), prinudni brak i “nasilje zbog povrede časti”, dok je u novoj definciji to fusnota. Rodna neutralnost definicije je naročito bizarna ako se uzme u obzir FGM. Sve drugo u novoj definiciji o taktikama prisile i kontrole je proizašlo iz analize nasilja među partnerima. Ovo znači stavljanja nasilja koje se dešava ženama koje pripadaju nacionalnim manjinama na drugo mesto, sa čime se mnoge organizacije žena bore i šta se trude da prevaziđu.  Bitnu ulogu takođe može imati i to što su neke žene afroengleskinje primetile - da su mnogi slučajevi nasilja među partnerima registrovani kao zločini iz časti.

Pretpostavlja se da je dinamika nasilja od strane intimnog partnera ista kao dinamika od strane člana porodice (npr. između braće i sestara, između roditelja i dece). Mi smo bile među onima koji su se zalagali za uključivanje prinude, ali u vezi sa nasiljem od strane intimnog partnera, gde je ova pojava bila istražena i dokumentovana. Ova definicija navodi da su ovi postupci jednako relevantni za nasilje između članova porodice (u šta mi sumnjamo), FGM, prinudni brak i “nasilje zbog povrede časti” (koje mogu i ne moraju biti slučaj, ali mi još uvek nismo analizirali niti proučavali ove forme nasilja na ovaj način). Prinudna kontrola je koncept razvijen da bi se shvatili mnogi suptilni i ne tako suptilni načini, gde muškarci nameću svoju ulogu u heteroseksualnim vezama, i proizilazi iz kulturnih normi o terminima muškosti i ženskosti. Ovo se ne može jednostavno povezati sa drugim vazama koje su često generacijske i u kojima se pitanja pola i pitanja seksualnosti drugačije odvijaju.

Uvođenje „incidenta“ ili „obrasca“ nastavlja da čini nejasnim realnost nasilja od strane intimnog partnera. Sada imamo opciju „bilo koji incident“ ili „obrazac“ – koja je nastala uvođenjem oblika nasilja koji su obično pojedinačni incidenti (FGM i prinudni brak), ali to ne uspeva da uputi kritiku da nasilje od strane intimnog partnera zapravo jeste obrazac prinude. Precizno govoreći, to je ponavljanje i mreža oblika moći i kontrole, što to i čini toliko štetnim- zbir svega toga je mnogo štetniji nego njegovi pojedinačni delovi.

Zapravo je ponavljanje i mreža obrazaca moći i kontrole to što ih čini toliko štetnim – celina je mnogo više od zbira njegovih pojedinačnih delova. Ova budalaština znači da će rasprostranjenost podataka iz Istraživanja kriminala Engleske i Velsa – na nacionalnom nivou naša jedina studija o porodičnom nasilju sa auto - izveštajima žrtava – ostati zbunjujuća i nedosledna.  

Definicija „bilo koji incident“ znači da će jednom guranju, šamaru ili incidentu emocionalne ili psihičke zloupotrebe,  kao što je davanje pogrdnih imena,  biti data ista težina kao ponavljanim, argumentovano opasnijim činovima, kao davljenje ili pretnje ubistvom. Upravo ova „bilo koji incident“ definicija je, zajedno sa analizama koje proističu iz nje, ta koja dovodi do zaključka da su žene skoro jednako nasilne u interpersonalnim vezama kao muškarci. Dzef Hirn je ubedljivo tvrdio da to što on naziva „incidentalizam“ prikazuje kako muškarci govore o svom nasilju: bio je „jedan prekid filma“,  ne toliko „ozbiljan“, ne stvarno „nasilje“. Definisanje i analiziranje nasilja u intimnim vezama značilo bi da će se rasprostranjenost viktimizacije i zločina na osnovu roda, koju sve službe, uključujući i policiju, vide u svojim podacima, ponovo javiti.

Definicija nastavlja da marginalizuje silovanje i seksualno nasilje. Ovde je ograničena na nasilje doživljeno od ljudi koji imaju preko 16 godina, počinjeno od strane trenutnog/bivšeg partnera, ili možda člana porodice. Ali najveći broj seksualnog nasilja nad devojkama u porodici  dešava se pre njihove šesnaeste godine. Ovo je, pak, još jedan primer kako vladina definicija i dalje ne uspeva da se uhvati u koštac sa seksualnim nasiljem i sa mnogim kontekstima na koje se odnosi.

Lista oblika nasilja i zlostavljanja je nejasna i činjenično previše stara. Nije jasno kako se emotivno i psihičko zlostavljanje razlikuju ili prepliću, niti kako se razlikuju od činova koji su deo prinude i kontrole. Možda bi vredelo učiniti bitnijom čestu upotrebu onlajn i mobilne tehnologije od strane nasilnih muškaraca koji je koriste za prismmotru i pretnje.

Preklapanja i zabune u definiciji trenutne vlade u vezi sa nasiljem u porodici znače da je postala vise prepreka nego pomoć. Nedovoljan je trud da se uključi veliki broj oblika nasilja nad ženama kao odgovor na ranije kritike - simbolično priznanje jedinstvenog pristupa, po cenu preciznosti. Mi predlažemo novu raspravu. Dok obe podržavamo jedinstven pristup nasilju nad ženama kao pitanje jednakosti i ljudskih prava, unutar ovoga su nam takođe potrebni prepoznavanje svake pojedinačne vrste nasilja, kao i konteksta u okviru koga se dešavaju. 

Izvor: Time for a rethink – why the current government definition of domestic violence is a problem.
Prevod: Nataša Keljac