Autorka: SAMANTHA MICHAELS,
Objavljeno na THE IRRAWADDY, 23.oktobra 2013.

Distrikt Hlaing, Rangun – Obučena u uobičajeni roze ogrtač burmanskih monahinja, Nan Ta Zin O nežno govori dok se priseća svog detinjstva u severnoj Šan državi. “Dok sam bila u selu, u medijima najznačajniji ljudi su bili muškarci. Nisam volela to što sam devojčica. “Želela sam da budem dečak“ kaže ova četrnaestogodišnjakinja.

Posle selidbe u Rangun, pre dve godine se pridružila programu koji organizuje nedeljne susrete posle škole za vršnjakinje koje potiču iz marginalizovanih grupa u burmanskim predgrađima i seoskih zajednica  koje su u riziku od napuštanja školovanja, ranih brakova, nasilja u porodici i izrabljivačkog rada.

Program Šareni krugovi devojčica, vodi lokalna Organizacija poznata kao “Odlučne devojčice” i obuhvata razgovore o donošenju odluka, samopouzdanju, prijateljstvu i kulturnim i verskim razlikama. Više od 1300 devojaka i devojčica uzrasta između 12 i 17 godina učestvuje u vršnjaškim grupama svake nedelje, sastaje se na obodima Ranguna i Mandalaja, kao i u gradovima Sagain i Moniva u severozapadnoj Burmi, navodi Bruk Zorbist, tehnička direktorka organizacije.

“Takođe planiramo da se u 2014. godini proširimo na neke delove Šan države i Mon države”, kaže ona.

Vin Vin Nve, trinestogodišnjakinja iz distrikta Tar Jar, grada Ranguna, pridružila se programu pre dve godine - “Mi pričamo o seksualnom nasilju, o tome kakvu sliku imamo o sopstvenom telu i kako da se nosimo sa stresom” navodi ova devojčica.

Sedeći pored nje, Nan Ta Zin O, monahinja kaže da su vršnjačke grupe promenile njeno gledanje na svet.” Videla sam da žene mogu napraviti organizacije i postići stvari kao i muškarci. Upoznala sam snagu toga kad si devojka i bila sam ponosna.”

U Burmi žene se susreću sa preprekama prilikom zaposlenja i dobijanja zdravstvene nege, i ostaju i dalje manje zastupljene u politici, gde muškarci drže oko 95% mesta u parlamentu. Pored visoke stope siromaštva, devojke u adolescenciji kažu da osećaju pritisak da nađu posao ili da ostanu kod kuće i brinu se o mlađoj braći i sestrama, pre nego da idu u školu.

Prošle nedelje “Odlučne devojčice” održale su svoju treću godišnju konferenciju u Rangunu, sa fokusom na pravo devojčica na obrazovanje. Oko 420 devojčica i preko 100 monahinja, prisustvovalo je celodnevnom događaju, dok je preko 800 devojčica i devojaka bilo na konferenciji u Mandalaju prethodne nedelje.

Sa konferencije je otišla izjava o rodnoj diskriminaciji u obrazovanju. Izjavu su od marta pripremale devojčice koje učestvuju u programu, i ona opisuje pritisak da napuste školu zbog finansijskih poteškoća i poziva državu da obezbedi besplatno školovanje tokom srednje škole.

Burmanske javne škole ne naplaćuju školarinu, ali obrazovni sector je i dalje slabo finansiran posle decenije vojne vladavine, i roditelji obično plaćaju knjige, uniforme i popravke školskih zgrada. Većinom zbog ovih troškova, oko jedne trećine dece školskog uzrasta nikada ne krene u školu, navodi se u podacima Unesco.

Tokom prvog meseca mandata, predsednik Tein Sein podstakao je donosioce zakona da povećaju upis učenika, i da država postavi sebi cilj da uvede besplatno, obavezno osnovno obrazovanje do 2015.godine, iako nacionalni budžet za obrazovanje ostaje prilično ograničen u poređenju sa troškovima odbrane.

“Mnoge devojke ostaju kod kuće i ne idu u školu da bi brinule o mlađoj deci – dečacima se to ne dešava” navodi Tan Tan O (14), koja želi da studira ali se brine da možda neće imati priliku za to. “Moram da se brinem za svoju porodicu”, kaže ona.

Izjava devojaka (sa konferencije) takođe poziva na izmene zakona kako bi se dozvolilo većem broju žena da budu primljene u medicinske škole i tehničke fakultete, s obzirom da devojke sada moraju da imaju više rezultate nego mladići na prijemnim ispitima kako bi bile primljene.

“U državnim (osnovnim) školama, ne možemo tako jasno da vidimo neravnopravnost, ali na fakultetskom nivou više mladića studira stručne teme” kaže Biak Čin Move iz Irrawaddy Division, koja se nada da će pohađati inženjersku školu kada završi srednju školu.

Burmanska vlada smanjila je uslove na prijemnom ispitu za mladiće koji se prijavljuju u medicinsku školu zato što su žene postizale više rezultate and žene doktorke su postale brojnije od muškaraca doktora. Ali zato u inženjerskim školama i drugim tehničkim koledžima muški studenti predstavljaju većinu.

Tokom sesije za pitanja i odgovore na konferenciji, tinejžerke su postavljaje pitanja kao što su: “Zašto ne daju dečacima i devojčicima ista prava?” i “Zašto žena ne može da bude predsednik?”.

Neki kažu da ih je opoziciona liderka Aung San Su Kji inspirisala otkako je puštena iz kućnog pritvora koji joj je nametnuo prethodni režim 2010. godine i pridružila se parlmentu prethodne godine.

„Moj otac otac je uvek slušao radio i pričao o Aung San Su Kji“ kaže Ma Zar Či Vin, pominjući demokratsku junakinju sa poštovanjem. Ova 14-godišnjakinja svrstava Aung San Su Kji među troje ljudi na koje se ugleda, odmah posle njene majke i nastavnice u školi. „Nadam se da će ona postati predsednica Mijanmara. Postaje starija ali je još uvek jaka.“