Photo: Ana Santos/IRIN |
Port Morsbi, 6.april 2012. (IRIN) – U pacifičkom narodu Papue Nove Gvineje (PNG) seksualno nasilje nad mladim devojkama i devojčicama, kao i sramota i stigma koja ide uz to, mnoge prisiljava da napuste školovanje i stupe u rane brakove.
Nedavna studija (za period 2008 – 2011. godina) Lekara bez granica, jedne od glavnih organizacija koja pruža medicinsku i psihološku podršku osobama koje su preživele porodično i seksualno nasilje, pokazala je da je među pacijentima, značajan udeo dece, nekada uzrasta i ispod 5 godina, koja su lečena od posledica nasilja.
U seoskom nasilju Tari, 31 % onih koji su prijavili nasilje su uzrastu između 5 i 12 godina. U gradu Lae koji je drugi po veličini posle glavnog grada Port Morsbija, 26% je bilo u uzrastu između 13 i 17 godina.
Skoro polovina onih koji prijavljuju seksualno nasilje u gradu Lae od januara 2008. do juna 2010. – nekih 520 osoba - imaju manje od 18 godina. U gradu Tari, 248 su maloletnici/e, rekao je Patrick Almeida, medicinski koordinator Lekara bez granica.
„U oba mesta, u preko 70% slučajeva, počinioci su bili poznati preživelima“ dodao je.
„Stvarno je loše“ rekla je Ume Wainetti, rukovoditeljka NVO Centar za akciju protiv porodičnog i seksualnog nasilja ( Family Sexual Violence Action Centre), koji se nalazi u Port Morsbiju.
„Devojčice su već u gorem položaju kada je u pitanje obrazovanje, i stalni rizik od silovanja i seksualnog zlostavljanja pogoršava ovu neravnopravnost. U takvoj situaciji roditelji generalno oklevaju da pošalju svoje ćerke u školu zato što će se one udati i dobiti decu. Dečaci će nastaviti da nose porodično ime i njihov posao“, izjavila je Wainetti.
U Obrazovnom pregledu 2010 koji izdaje UNESCO, Papua Nova Gvineja nalazi se na listi 16 zemalja koje beleže „žestoku“ neravnopravnost polova. U PN Gvineji, dečaci imaju barem 10% više šanse da upišu prvi razred osnovne škole nego devojčice.
Prema podacima UNICEFa ukupni procenat upisa u škole u 2009. godini je oko 82% za dečake, ali samo 74% za devojčice.
Prema UNICEFu cena školarina je jedan od glavnih razloga za ovu nejednakost. U 2009. godini, država je usvojila plan da do 2015. godine ukine školarine, kada se i očekuje da će u potpunosti finansirati osnovno obrazovanje.
Opasan put
Udaljene lokacije škola imaju još veće posledice po devojčice, primetio je UNICEF.
„Neka deca moraju da hodaju satima da bi stigla do škole, i put do škole ih čini ranjivim za napade, posebno devojčice“, rekao je Joseph Longa, pomoćnik sekretara u Odeljenju za obrazovanje.
„Iskustvo seksualnog nasilja definitivno utiče na obrazovanje devojčica, u smislu ostanka u školi i njihovog uspeha“, izjavila je RUTH Kauffman, projektna koordinatorka Lekara bez granica, pri Centru za podršku porodici u Lae.
Ovi centri koji su smešteni u bolnicama i finansiraju se od strane donatora su poput sigurnih kuća, prostori gde je onima koji/e su preživeli seksualno nasilje omogućeno da dobiju sve usluge na jednom mestu – medicinske, psihološke i pravnu pomoć.
„Ako je devojka silovana, moguće je da će je članovi porodice kriviti i tući. Ako ostane u drugom stanju, gubi godinu u školi, i možda neće moći da se vrati. Čak i da se to ne desi (trudnoća), ona je već drugačija osoba. Trauma joj otežava da se koncentriše na školske obaveze„ rekla je Kauffmanova.
U nekim slučajevima, devojku venčavaju za učinioca za „cenu mlade“, što je slično mirazu. „Neke zajednice venčavanje devojke za učinioca vide kao njegovo prihvatanje odgovornosti za takvo ponašanje, bez uzimanja u obzir dodatne emotivne traume koju će devojka trpeti“, govori nam Elaine Bainard, šefica UNICEFa za zaštitu dece u PN Gvineji.
Wainetti kaže da jedan od načina da se suzbije kultura nasilja leži u promeni stavova ljudi koji vide nasilje nad ženam kao nešto na šta imaju pravo. NVO je regrutovao više od 1000 muškaraca volontera različitih godina u celoj zemlji, koji će učestvovati u treningu „o rodnoj osetljivosti“.
„Neki od njih su bili svedoci nasilja i nije im se dopalo da vide kako su njihove majke bile tretirane“, kaže Wainetti. „Oni žele da imaju ulogu u prekidanju tog ciklusa nasilja, i ovo je početak.“
Tekst prevela Jelena Keserović
IRIN humanitarian news and analysis