Saopštenje: Protiv ministarske samovolje!

Организације чланице Мреже Жене против насиља обратиле су се данас Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања због најве да ће услугу националног СОС телефона од јануара 2019. године пружати Завод за заштиту одојчади и деце[1].

Тражимо образложење одлуке да се пружање услуге националног СОС телефона повери пружаоцу који никада није пружао ову специјализовану услугу, нити има експертизу у пружању те услуге. Као и да се одговори на питање: зашто ће поред већ постојећих лиценцираних пружаоца ова услуга бити поверена нелиценцираном пружаоцу?

Министарство на овај начин наставља са игнорисањем рада и експертизе женских невладиних организација које у Србији пружају услугу СОС телефона од 1990. године. Упозоравамо да је овакво деловање Министарства супротно Конвенцији Савета Европе о спречавању и борби против насиља према женама и насиља у породици[2] којим се обавезује да обезбеди специјализоване услуге и да препозна, подстиче и подржава рад невладиних организација у борби против насиља над женама? Последице министрове неодговорности и незнања могу да ускрате могућност женама са искуством насиља да добију подршку од специјализованих женских организација у поверљивој фoрми. Ако се услуга националног СОС телефона повери јавној служби којом управља држава, жене неће имати алтернативу, а ни гаранцију за анонимну, поверљиву услугу.

Подсећамо јавност да смо током процеса успостављања услуге националног СОС телефона небројено пута реаговале упозоравајући Министарство на нејасноће, незаконитост и неправилности конкурса. Овај процес дуг је више од годину дана и током њега су два конкурса поништена[3], а један је обустављен[4]. Неозбиљност овог процеса, лутања у томе на основу ког закона се расписује конкурс, шта је предмет финансирања, постављања лиценце као услова за пријаву на конкурс у моменту када није постојала ни процедура лиценцирања за услугу СОС телефона, намера да се одлуком Владе суспендује члан једног закона, те најава да ће пружање услуге бити поверено нелиценцираном пружаоцу без експертизе, доводе у сумњу разумевање и способност Министарства да имплементира закон(е) и међународне стандарде и успостави закониту услугу националног СОС телефона.

Због свега наведеног апелујемо на јавност, Владу Републике Србије, Потпредседницу Владе Републике Србије и Координационо тело за родну равноправност, Министарство правде, Министарство финансија и захтевамо да се заустави самовоља министра и покушаји корупције.

Од Министарства тражимо да се стриктно придржава закона и стандарда прописаних за обезбеђивање услуге националног СОС телефона[5].

Организације 
Мреже Жене против насиља


[1] 20.12.2018., Зашто Србија и даље чека на национални СОС телефон, Al Jazeere Balkans. Доступно на: http://balkans.aljazeera.net/video/zasto-srbija-i-dalje-ceka-na-nacionalni-sos-telefon (приступљено 25.12.2018.)

[2] Конвенција о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици доступна је на: https://www.womenngo.org.rs/images/pdf/Convention_Serbian.pdf.pdf (приступљено 25.12.2018.).

[3] Одлука којом је поништен први конкурс доступна је на: https://bit.ly/2rVP7n6 (приступљено 25.12.2018.), Одлука о поништавању другог конкруса: https://bit.ly/2V37rIq (приступљено 25.12.2018.).

[4] Одлука којом се обуставља конкурс доступна је на: https://www.minrzs.gov.rs/files/obustavljanje_konkursa.pdf  (приступљено 25.12.2018.).

[5] Пре свега у смислу следећег: Закон о потврђиваљу Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици („Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 012/13), Закон о социјалној заштити ("Сл. гласник РС", бр. 24/2011), Закон о јавним набавкама ("Сл. гласник РС", бр. 124/2012, 14/2015 и 68/2015), Правилник о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите ("Сл.гласник РС", бр. 42/2013 од 14.5.2013. године), Правилник о лиценцирању организација социјалне заштите(,"Сл.гласник РС", бр. 42/2013 од 14.5.2013. године).