Dopis Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

Према последњим информацијама из медија дошле смо до сазнања да је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, донело одлуку да ће услугу националног СОС телефона од јануара 2019. године пружати Завод за заштиту одојчади и деце[1]. Ова вест о одлуци Министарства уследила је након два поништена[2] и једног неуспелог конкурса[3] за успостављање националног СОС телефона.

Тражимо да Министарство образложи зашто се пружање услуге националног СОС телефона поверава пружаоцу услуге који никада није пружао ову специјализовану услугу, нити има експертизу у пружању те услуге? Због чега се поред већ постојећих лиценцираних пружаоца услуге СОС телефона[4], пружање ове услуге (супротно Закону о социјалној заштити)[5] поверава нелиценцираном пружаоцу? Докле ће Министарство наставити са игнорисањем рада и експертизе женских невладиних организација које у Србији пружају услугу СОС телефона од 1990. године? Да ли Министарство зна да је овакво деловање супротно члановима 22. и 9. Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља према женама и насиља у породици[6] (коју је Србија ратификовала), којим се обавезује да обезбеди специјализоване услуге и да препозна, подстиче и подржава рад невладиних организација у борби против насиља над женама?

Подсећамо да је процес успостављања националног СОС телефона дуг више од годину дана, да смо током тог периода небројено пута реаговале упозоравајући Министарство на нејасноће, незаконитост и неправилности конкурса. Неозбиљност овог процеса, лутања у томе на основу ког закона се расписује конкурс, шта је предмет финансирања, постављања лиценце као услова за пријаву на конкурс у моменту када није постојала ни процедура лиценцирања за услугу СОС телефона, намера да се одлуком Владе суспендује члан једног закона, те најава да ће пружање услуге бити поверено нелиценцираном пружаоцу без експертизе, доводе у сумњу разумевање и способност Министарства да имплементира закон(е) и међународне стандарде и успостави закониту услугу националног СОС телефона.

Последице министрове неодговорности и незнања могу да ускрате могућност женама са искуством насиља да добију подршку од специјализованих женских организација у поверљивој фoрми, које су увек на њиховој страни, које верују у њихово искуство, активно их слушају, брину о њиховом доживљају безбедности, подржавају њихову самодетерминацију и слободу да одлучују о свом животу[7]. Ако се услуга националног СОС телефона повери јавној служби којом управља држава, жене неће имати алтернативу, а ни гаранцију за анонимну, поверљиву услугу.

Апелујемо на Владу Републике Србије, Потпредседницу Владе Републике Србије и Координационо тело за родну равноправност, Министарство правде, Министарство финансија и захтевамо да се заустави самовоља министра и покушаји корупције.

Тражимо да се министар и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања стриктно придржавају закона и стандарда прописаних за обезбеђивање услуге националног СОС телефона[8].

Организације чланице
Мреже Жене против насиља

  • Импулс Тутин
  • ...ИЗ КРУГА – ВОЈВОДИНА,
    организација за подршку женама с инвалидитетом Нови Сад
  • Удружење жена Фемина Смедеревска Паланка
  • Oaза сигурности Крагујевац
  • COC женски центар Нови Сад
  • Удружење Ромкиња „Освит“ Ниш
  • Жене за мир Лесковац
  • Удружење жена Пешчаник Крушевац
  • Атина Београд
  • Одбор за људска права, СОС телефон Врање
  • Женски центар Ужице
  • Aкција против трговине људима АСТРА
  • Виктимолошко друштво Србије Београд
  • Удружење Феномена Краљево
  • Центар за права жена у Вршцу
  • СОС телфон за жене и децу жртве насиља Власотинце
  • Културни центар ДамаД Нови Пазар
  • Женска алтернатива Сомбор
  • Аутономни женски центар Београд

У име потписница
Аутономни женски центар
Слободанка Мацановић

___________________________

Законска заступница
Тиршова 5а, 11 000  Београд
Телефон: 011/26 87 190
Е-маил: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.


[1] 20.12.2018., Зашто Србија и даље чека на национални СОС телефон, Al Jazeere Balkans. Доступно на: http://balkans.aljazeera.net/video/zasto-srbija-i-dalje-ceka-na-nacionalni-sos-telefon (приступљено 25.12.2018.)

[2] Одлука којом је поништен први конкурс доступна је на: https://bit.ly/2rVP7n6 (приступљено 25.12.2018.), Одлука о поништавању другог конкруса: https://bit.ly/2V37rIq (приступљено 25.12.2018.).

[3] Одлука којом се обуставља конкурс доступна је на: https://www.minrzs.gov.rs/files/obustavljanje_konkursa.pdf  (приступљено 25.12.2018.).

[4] Списак лиценцираних пружаоца услуге СОС телефона за жртве насиља доступан је на интернет страници вашег Министарства: https://www.minrzs.gov.rs/usluge-socijalne-zastite.html (приступљено 25.12.2018.)

[5] У чл.64 Закона о социјалној заштити наводи се да се „услуге социјалне заштите набављају од пружаоца услуге који је за то лиценциран“. Закон о социјалној заштити ("Сл. гласник РС", бр. 24/2011)

[6] Конвенција о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици доступна је на: https://www.womenngo.org.rs/images/pdf/Convention_Serbian.pdf.pdf (приступљено 25.12.2018.).

[7] Вредности и принципи Мреже ЖЕНЕ ПРОТИВ НАСИЉА: https://www.zeneprotivnasilja.net/o-nama/vrednosti-i-principi (25.12.2018).

[8] Пре свега у смислу следећег: Закон о потврђиваљу Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици („Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 012/13), Закон о социјалној заштити ("Сл. гласник РС", бр. 24/2011), Закон о јавним набавкама ("Сл. гласник РС", бр. 124/2012, 14/2015 и 68/2015), Правилник о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите ("Сл.гласник РС", бр. 42/2013 од 14.5.2013. године), Правилник о лиценцирању организација социјалне заштите(,"Сл.гласник РС", бр. 42/2013 од 14.5.2013. године).