Nova Temida - tema broja: Sajber viktimizacija i izazovi pružanja podrške žrtvama

temida br2 2018Temida, časopis o viktimizaciji,
ljudskim pravima i rodu

Godina 21 • broj 2 • 2018
Tema broja:
Sajber viktimizacija i izazovi pružanja podrške žrtvama

Zadovoljstvo nam je da Vas obavestimo da je broj 2 časopisa Temida za  2018. Godinu izašao iz štampe.

PRETPLATA I SARADNJA

Za više informacija o godišnjoj pretplati na časopis Temida, temama brojeva u 2018 i mogućnostima za saradnju molimo Vas da posetite link VDS - Temida: Teme za 2018. godinu

Ukoliko ste zainteresovani za kupovinu ovog pojedinačnog broja časopisa Temida možete ga kupiti u kancelariji VDS po ceni od 1000 dinara. Ako naručite časopis do 31. oktobra 2018. godine promotivna cena je 500 dinara. Poručite na telefon 0116303022 i časopis će vam biti dostavljen u roku od 24 časa brzom poštom ili kurirskom službom.

Za više informacija o pretplati molimo vas javite se Jasmini Nikolić na telefon 01122088040 ili e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

U novom broju časopisa Temida možete pročitati:

TEMA BROJA
Sajber viktimizacija i izazovi pružanja podrške žrtvama 

‘Skriveno proganjanje’: Mladi, društvene mreže i praksa onlajn nadzora
Sanja Milivojevic
Thomas Crofts
Murray Lee
Alyce McGovern

U ovom radu su prikazani važni, mada nedovoljno istraženi odnosi između mladih ljudi, društvenih mreža i prakse nadzora sa kojim se susreću ili ga primenjuju u svom digitalnom životu. Polazeći od rezultata originalnog empirijskog istraživanja, u radu se raščlanjuju složeni digitalni identiteti mladih i analiziraju strategije nadzora, prikrivenog i otvorenog, kojima su mladi svakodnevno izloženi ili koje praktikuju. Često opravdavane narativima o prevenciji kriminaliteta zasnovanoj na riziku, takve nametljive strategije podrazumevaju detaljno proučavanje mladih, sa ciljem predikcije kriminaliteta i viktimizacije na društvenim mrežama, koji se nisu dogodili i koji se ne moraju nužno ni dogoditi. Kao takve, ove strategije su potkrepljene prekriminalnom logikom predviđanja i bavljenja potencijalnim kriminalitetom i viktimizacijom. Što je još značajnije, ove strategije nadzora se sve više prihvataju jer se nameću za „dobrobit mladih”. Pa ipak, kako ovaj rad pokazuje, mladi su svesni takvih strategija i istovremeno ih primenjuju, izloženi su im, ali se i opiru ovakvim praksama nadzora.
Ključne reči: mladi, društvene mreže, nadzor, digitalni identitet.

Problematična upotreba interneta kod adolescenata: psihometrijske karakteristike Indeksa problematičnih onlajn iskustava (I-POE)
Jelena Opsenica Kostić
Ivana Pedović
Tanja Panić

Osnovni cilj ovog istraživanja je provera psihometrijskih karakteristika Indeksa problematičnih onlajn iskustava (I-POE) na uzorku adolescenata iz Srbije. Testirana je konstrukt valjanost, na način na koji su to radili autori testa (Mitchell, Jones, Wells, 2013), a proverena je i mogućnost predikcije I-POE skorova na osnovu određenih osobina ličnosti i roditeljske medijacije. U istraživanju je učestvovalo 339 adolescenata (18 i 19 godina) iz dva grada u Srbiji. Rezultati pokazuju da vrlo slična ponašanja određuju problematičnu upotrebu interneta i na ovom uzorku. Testiranje konstrukt valjanosti pokazalo je da su skorovi na I-POE prediktori onlajn maltretiranja, seksualnog ponašanja i viktimizacije, kao što je i očekivano. Značajan prediktor viših skorova na I-POE je Negativna valenca, uz medijatorski efekat Roditeljske medijacije. Rezultati pokazuju da I-POE obuhvata značajne karakteristike problematične upotrebe interneta kao globalnog fenomena i da može biti vrlo koristan instrument u utvrđivanju postojanja ovog problema kod adolescenata.
Ključne reči: problematična upotreba interneta, adolescencija, negativna valenca, roditeljska medijacija, istraživanje u Srbiji.

Internet i viktimizacija žena
Natalija Žunić
Vida Vilić

Predmet rada je rodna analiza viktimizacije žena na internetu. Internet i društvene mreže posreduju kontinuirani, prostorno i vremenski neograničen susret i kontakt između korisnika/korisnica. Svako od nas, korisnika i/ili korisnica, može postati žrtva. Nalazi istraživanja ukazuju da seksistički i mizogini stavovi prema ženama na socijalnim mrežama imaju za posledicu njihovo isključivanje, marginalizovanje i/ili viktimiziranje u virtuelnom prostoru. Cilj rada je da ukaže na osnovne fenomenološke i etiološke karakteristike rodnih dimenzija upotrebe i zloupotrebe na internetu i socijalnim mrežama. Virtuelni svet nije rodno neutralan i internet nasilje ima svoje rodne implikacije. Viktimizacija žena na društvenim mrežama deo je rodnog sistema moći. Na društvenim mrežama žene mogu da dožive različite oblike nasilja. Osnovne teme rada odnose se na pristup fenomenu virtuelnog prostora i internet nasilja, modelima rodnog nasilja na internetu, karakteristikama i sprečavanju  viktimizacije žena na internetu.
Ključne reči: internet, internet nasilje, viktimizacija, rod, žene.

Elektronsko zlostavljanje dece: Izazovi pružanja podrške žrtvama
Nikola Paunović

Vršnjačko nasilje u vidu verbalnog, fizičkog i socijalnog zlostavljanja je sastavni problem svakog društva.  Sa razvojem informacionih i komunikacionih tehnologija nastaje i novi vid vršnjačkog nasilja koji sve češće zaokuplja pažnju stručne javnosti  –  elektronsko zlostavljanje dece koje predstavlja osnovni predmet rada. U radu se najpre kritički analiziraju različiti teorijski pristupi definisanju elektronskog zlostavljanja dece sa ciljem predlaganja opšteg pojma ovog fenomena polazeći od onih elemenata koji nisu sporni. Posebna pažnja se posvećuje pitanju da li postojeći međunarodni i nacionalni pravni okvir u oblasti zaštite dece žrtava od nasilja prepoznaje elektronsko zlostavljanje kao vid digitalnog nasilja. Konačno, polazeći od fenomenoloških oblika elektronskog zlostavljanja dece u radu se razmatraju izazovi pružanja podrške žrtvama. Autor zaključuje da nepostojanje jedinstvenog shvatanja elektronskog zlostavljanja, predstavlja posledicu odsustva sveobuhvatnog pravno obavezujućeg dokumenta posvećenog ovom problemu. Iz svega navedenog proizilazi da je osnovni cilj rada podizanje svesti o potrebi usvajanja sveobuhvatnog pravno obavezujućeg dokumenta posvećenog  elektronskom zlostavljanju dece radi zaštite prava žrtava u sajber prostoru.
Ključne reči: elektronsko zlostavljanje, žrtve, podrška, deca, pravni okvir

OSTALE TEME

Prediktori korišćenja telesnog kažnjavanja u vaspitanju sopstvene dece predškolskog uzrasta
Maša Marisavljević
Jelena Srna
Lazar Tenjović

Predmet ovog rada je produbljivanje razumevanja pojave telesnog kažnjavanja sopstvene dece predškolskog uzrasta u Srbiji. Cilj istraživanja je ispitivanje uverenja roditelja o telesnom kažnjavanju, zastupljenosti telesne kazne, te u kojoj meri se na osnovu sociodemografskih i individualno psiholoških obeležja roditelja, kao i kvaliteta koroditeljstva, može predvideti primena telesnog kažnjavanja u vaspitavanju sopstvene dece predškolskog uzrasta. U istraživanju su učestvovala 293 roditelja oba pola čija su deca pohađala predškolske ustanove. Premda 78% roditelja smatra da telesna kazna nije dobar metod disciplinovanja, ovu kaznu je 59% roditelja ipak ponekad primenilo. Verovatnoća korišćenja telesne kazne veća je kod roditelja sa troje i više dece, onih koji su iskusili telesno kažnjavanje tokom sopstvenog detinjstva, kao i kod onih koji imaju pozitivniji stav prema telesnom kažnjavanju. Izgledi za primenu telesne kazne veći su kod mlađih no kod starijih roditelja, ali samo ukoliko su jednaki po ostalim sociodemografskim karakteristikama.
Ključne reči: stav prema telesnom kažnjavanju, korišćenje telesnog kažnjavanja, prediktori telesnog kažnjavanja, predškolska deca, Srbija.

Javni tužilac kao organ zaštite žrtava nasilja u porodici u pravu Srbije
Gorjana Mirčić Čaluković
Emir Ćorović

U radu se razmatra uloga koju javni tužilac ima u pravnom sistemu Republike Srbije u vezi sa zaštitom žrtava nasilja u porodici. Pre analize relevantnih odredaba domaćeg prava koje se odnose na ovlašćenja i mogućnosti javnog tužioca u vezi sa datom problematikom, određen je pojam žrtve u pravu Srbije, jer je reč o pojmu koji se koristi u zakonskim tekstovima, ali čija sadržina nije bliže određena. Prilikom analize zakonskih odredaba akcenat je stavljen na, po autorima, najznačajnije institute krivičnog, prekršajnog i porodičnog prava, kao i na odredbe Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koje mogu biti od uticaja na ulogu javnog tužioca u zaštiti žrtava nasilja u porodici. Na kraju, nakon sublimiranja zapažanja u vezi sa tematikom koja je predmet ovog rada, dati su predlozi koji bi trebalo da pospeše primenu postojećih mehanizama koji stoje na raspolaganju javnom tužiocu prilikom pružanja zaštite žrtvama nasilja u porodici. 
Ključne reči: žrtva, nasilje u porodici, javni tužilac, pravna zaštita, Srbija.

PRIKAZI KNJIGA

R. Coomber, K. McElrath, F. Measham, K. Moore
Key Concepts in Drugs and Society
Ključni koncepti o drogama i društvu
Bejan Šaćiri

S poštovanjem,
glavna i odgovorna urednica
časopisa Temida
prof. dr Vesna Nikolić-Ristanović