Mesec mart se završava onako kako je i počeo, ubistvom žene. Tridesetpetogodišnju A.K. iz Jagodine na smrt je pretukao njen partner. Tako je A.K. postala deseta ubijena žena od početka godine, a još petoro maloletne dece je ostalo bez majke.

Mart je obeležilo i otkriće osmogodišnje devojčice zlostavljane zanemarivanjem. Slučaj je javnosti do srži ogolio nepostojanje koordinacije među službama u čijoj nadležnosti su naša bezbednost, socijalna i zdravstvena zaštita. Ženske organizacije već godinama upozoravaju da je to jedan od razloga, uz mnoge druge sistemske propuste, što se ne smanjuje nasilje nad ženama.

U martu smo imali i sednicu Vladinog Saveta za suzbijanje nasilja u porodici, koja je održana tek pet meseci posle formiranja Vlade. U saopštenju su navedeni brojevi koji ne govore ništa, kao i floskule o „potrebi permanentne edukacije i stručnog usavršavanja“ (što je pisalo npr. i u saopštenju sa sednice održane 13. jula 2021).

Sudeći po saopštenju Ministarstva pravde, na sednici nije bilo obavezujućih zaključaka, a ni makar formalno izražene zabrinutosti zbog toga što je broj ubijenih žena prošle godine za 35% veći nego 2021. Da su analizirali samo slučajeve nasilja nad ženama tokom ovog marta, članovi Saveta bi otkrili bi mnoštvo slabih tačaka u sistemu, pa time i putokaz šta im je činiti.

Zato još jednom zahtevamo od države Srbije da:

• uspostavi centralnu evidenciju podataka o nasilju nad ženama i posebno o femicidu;
• pod hitno formira radno telo koje će obavljati dubinsku analizu podataka i karakterističnih slučajeva, i koje će činiti i predstavnice ženskih organizacija i nezavisnih stručnjaka;
• da ovo telo sačini preporuke za izmenu propisa i protokola;
• da za sprovođenje zakona država pojača resurse institucija i nevladinih organizacija koje rade sa žrtvama partnerskog nasilja.

Dok se ovako ozbiljno ne pristupi analizi zašto Zakon o sprečavanju nasilja u porodici ne daje očekivane rezultate, samo ćemo nastaviti da brojimo žrtve.

Mreža Žene protiv nasilja, koju čini 30 organizacija