Upravni odbori Mreže Žene protiv nasilja i Mreže za Evropski ženski lobi donele odluku o formiranju Nezavisne opservatorije za praćenje nasilja prema ženama i raspisale konkurs za učešće ekspertkinja u radu ovog tela.
Opservatorija za praćenje nasilja prema ženamaje nezavisno ekspertsko posmatračko i analitičko telo koje če činiti ekspertkinje civilnog i akademskog društva, s ciljem da prati, analizira i izveštava o stanju u oblasti nasilja prema ženama u Srbiji.
Misija Opservatorije je da bude kritički glas organizacija civilnog društva koje se bave problemom nasilja prema ženama, politikama i praksama zaštite žena u Srbiji, uz pružanje preporuka i davanje smernica uz ukazivanje na načine delovanja u ovoj oblasti.
Cilj Opservatorije je da kroz sveobuhvatnu konceptualnu i tematsku analizu stanja u oblasti nasilja prema ženama prati, izveštava i preduzima akcije koje utiču na unapređenje državnih politika, kao i na dinamiku i pravce procesa suzbijanja i eliminisanja nasilja prema ženama u Srbiji.
Opservatorija će naročito raditi na pitanjima:
- kreiranja platfome koja pruža kritički glas protiv nasilja prema ženama u Srbiji,
- konceptualne i tematske analize stanja u oblasti nasilja prema ženama,
- uticaja na dinamiku i pravce procesa suzbijanja i eliminisanja nasilja prema ženama u Srbiji,
- analize povezanosti između različitih oblika nasilja prema ženama i diskriminacije, siromaštva i socijalne uključenosti žena, socijalne zaštite, zdravlja, obrazovanja, kulture, medijske reprezentacije.
Kako je sve počelo?
Autonomni ženski centar i Mreža za Evropski ženski lobi (EWL) organizovele su 21. aprila 2011. godine u Beogradu međunarodnu konferenciju pod nazivom Opservatorija za praćenje nasilja prema ženama u Srbiji.
Na konferenciji su predstavljene aktivnosti Evropskog ženskog lobija. Cecile Greboval, generalna sekretarka ove organizacije govorila je o razvoju Evropskog ženskog lobija i aktivnostima te organizacije. Jedan od osnovnih zadataka lobija jeste podrška formiranju Opservatorija za praćenje nasilja prema ženama u svim zemljama Evropske unije i zemljama kandidatima. Predstavljeni su i modeli nacionalnih Opservatorija Danske i Irske. Dr Karin Helweg-Larsen je prikazala model rada danske opservatorije i njihove izvore podataka. Izrada studije „Koštanje nasilja u Danskoj“[1] ukazuje na neophodnost postojanja velikog broja podataka kako bi se mogli izvući kvalitetni zaključci i dali predlozi za dalji rad.
U drugom delu konferencije, predstavnice nezavisnih državnih tela za zaštitu ljudskih prava – Tamara Lukšić-Orlandić (Zamenica zaštitnika građana), Nevena Petrušić (Poverenica za zaštitu ravnopravnosti) i Stanojla Mandić (Zamenica poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti) govorile su o svojoj ulozi u praćenju i primeni zakona. Na konferenciji je između ostalog zaključeno da ne postoje uslovi za formiranje novog državnog tela za praćenje ove problematike, ali da bi potpunije podatke trebalo prikupljati u okviru postojećih tela (uglavnom u okviru Povereništva za zaštitu ravnopravnosti). Nevena Petrušić (Poverenica za zaštitu ravnopravnosti) je jasno izrazila stav navodeći da niko sistematično, celovito i kontinuirano ne prati pojavu nasilja nad ženama i da je neophodno obezbediti nezavisno praćenje u okviru nezavisne institucije:
- Zašto je potrebno obezbediti nezavisno praćenje pojave nasilja prema ženama?
- Zato što su podaci iz institucije parcijalni i nepouzdani
- Zato što je potrebno izgraditi jedinstvene indikatore i metodologiju
- Nezavisano praćenje zahteva nezavisnu instituciju !
Na kraju su prikazana iskustva ženskih organizacija iz Hrvatske i Srbije, u okviru kojih je naglašen značaj vrednosti/politika kojima treba da se rukovodi buduće nezavisno telo za praćenje nasilja prema ženama.
Predstavnice više od 20 ženskih nevladinih organizacija iz Srbije (Od toga predstavnice 14 organizacija - članica Mreže Žene protiv nasilja) diskutovale su o razlozima, sadržaju rada i formalnim aspektima koncipiranja budućeg nezavisnog tela. Zaključeno je da se formira operativna radna grupa koja će kroz konsultativni proces izraditi platformu za uspostavljanje Opservatorije za nasilje prema ženama do kraja septembra 2011. godine.
Sve učesnice su potvrdile da je, uprkos pozitivnim promenama na polju pravne zaštite, politike i prakse, u zemljama članicama Saveta Evrope ali i u Srbiju, nasilje prema ženama u svojim različitim oblicima i dalje široko rasprostranjeno. Mere za zaštitu žena i kažnjavanje učinilaca imaju ograničene efekte, a uznemirujući podaci o ubistvima žena od strane aktuelnih i bivših partnera, potvrđuju da Srbija ne čini dovoljno na primeni zakona i strategija. Nasilje prema ženama ne tretira se na sveobuhvatan i sistematičan način, strategije nisu praćene odgovarajućim resursima (znanje, organizacija, finansije) za primenu i izveštajima o efektima. Pozitivni efekti “pilot projekata” i primeri “dobre prakse” ostaju neintegrisani i izolovani, što pravnu zaštitu i podršku žrtvama ostavlja neujednačenom u okviru iste službe, u istoj opštini i na nivou države.
Autonomni ženski centar i ženske organizacije specijalizovane za podršku ženama koje su izložene nasilju smatraju da su razlozi koji potvrđuju opravdanost formiranja nezavisnog ekspertskog tela za praćenje nasilja prema ženama u Srbiji sledeći:
- postojanje mnoštva nesinhronizovanih državnih strategija koje prepoznaju nasilje prema ženama, ali nisu u stanju da sprovedu i integrišu akcije,
- ozbiljni problem u doslednoj primeni zakona, u razumevanju službene dužnosti u krivičnim i građanskim postupcima, neefikasnost pravosudnih postupaka u smislu dužine trajanja procesa i njihovih ishoda, blaga kaznena politika i nedostatak podrške za žrtvu kroz pravosudne procese,
- nov način organizovanja i pružanja socijalnih usluga koji odgovornost sa nacionalnog nivoa prebacuju na lokalni nivo, bez nužnih pretpostavki za uspeh ovog transfera,
- nedostatak administrativnih podataka o nasilju, podataka o prijavama, a posebno podataka o merama i intervencijama javnih službi, kao i njihova međusobna nepovezanost i nemogućnost prikazivanja podataka prema tri ključna svojsta – pol, godine, tip relacije između učinioca i žrtve,
- neuspostavljena standardna praksa, zatvorenost institucija javnog sektora za uticaje u pravcu standardizovanja i specijalizacije postupanja (interne procedure) i potpuno neuređena sfera pružalaca usluga izvan javnog sektora u privatnom i nevladinom sektoru.
Nezavisno ekspertsko telo za praćenje nasilja prema ženama treba da pruža nezavisan, kritički pogled na Vladine podatke, da ukaže na nedostatke i neispunjene obaveze, da formuliše predloge i pozove na akcije, da izradi nezavisne izveštaje o nasilju prema ženama. Paralelno sa usvajanjem ključnih dokumenata u ovoj oblasti[2], nužno je obezbediti dobre mehanizme za sprovođenje zakona i mera, kao i za praćenje i procenu njihovih efekata.
Aktivnosti operativne radne grupe za uspostavljanje Nezavisne opservatorije za praćenje nasilja prema ženama
Operativna radna grupa je kroz konsultativni proces koji je trajao od maja do septembra 2011. godine izradila platformu za uspostavljanje Nezavisne opservatorije za praćanje nasilje prema ženama. Uz saglasnost članica Upravnih odbora Mreže Žene protiv nasilja i Mreže za Evropski ženski lobi doneta je odluka o formiranju Nezavisne opservatorije za praćenje nasilja prema ženama, usvojen Pravilnik o radu Nezavisne opservatorije za praćenje nasilja prema ženama, pripremljena konkursna dokumentacija i raspisan konkurs za učešće ekspertkinja u radu Nezavisne opservatorije za praćenje nasilja prema ženama.
Radnu grupu su činile: Slavica Stojanović – Rekonstrukcija Ženski fond, Slađana Jovanović – nezavisna ekspertkinja, Vanja Macanović – Autonomni ženski centar, Bobana Macanović – Autonomni ženski centar, Ana Saćipović – Osvit Niš, Svjetlana Timotić - ...Iz kruga, Vojvodina, Aleksandra Nestorov – Mreža Žene protiv nasilja, Milica Miražić – Mreža za EWL, Suzana Antić Ristić – Odbor za ljudska prava Vranje.
Upravni odbori Mreže „Žene protiv nasilja“ i Mreže za Evropski Ženski Lobi, na dan 26.septembar, raspisuju konkurs za učešće ekspertkinja u radu Nezavisne opservatorije za praćenje nasilja prema ženama.
U prilogu možete pronaći:
Pravilnik o radu Nezavisne opservatorije za praćenje nasilja prema ženama
Konkurs za učešće ekspertkinja u radu Nezavisne opservatorije za praćenje nasilja prema ženama
__________________________________________________
[1] The cost of violence - Economic and personal dimensions of violence against women in Denmark
[2] Nacionalna strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima (Vlada RS, 1. april 2011. godine) i Konvencija Saveta Evrope o prevenciji i borbi protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici (CM(2011) 49 final, 7. april 2011.)