Brošura Zaštitnika građana i Pokrajinskog ombudsmana
Mreža „Žene protiv nasilja“ je nastala dobrovoljnim udruživanjem ženskih udruženja, koja poštuju Principe rada Mreže i feminističku politiku.
Mreža Žene protiv nasilja je nastala u kontinuitetu ženskog umrežavanja u Srbiji, oko pitanja smanjenja nasilja nad ženama, 2005. godine, sa osnovnim ciljem osnaživanja i povezivanja specijalističkih ženskih organizacija koje pružaju usluge ženama koje su preživele nasilje.
Mreža okuplja udruženja i pojedinke koja pružaju direktnu podršku ženama sa iskustvom nasilja u porodici (SOS telefoni, savetovališta, centri, skloništa, sigurne kuće, itd) ili se nasiljem prema ženama bave putem istraživanja, zagovaranja ženskih prava na život bez nasilja, edukacije, lobiranja ili na drugi način.
Punopravne članice Mreže mogu biti samo udruženja, dok pojedinke imaju status počasnih članica Mreže.
Od 2018.godine rad Mreže je organizovan po regionima koji su formirani po teritorijalnom principu. Mreža funkcioniše kroz rad šest regiona: Vojvodina, Jug, Nišavsko-Pčinjski, Centralna Srbija, Jugo-zapadna Srbija i Beograd.
Region se formira na osnovu inicijative najmanje tri organizacije članice Mreže, a odluku o broju i sastavu regiona donosi Skupština Mreže.
Svaki Region bira organizaciju koja koordinira regionom, na period od dve godine. Mandat koordinirajuće organizacije može biti produžen još dve godine (ukupno maksimalno četiri godine).
Prava i obaveze članica Mreže „Žene protiv nasilja“, organi i delokrug njihovog rada i način odlučivanja, uslovi i postupak prijema u članstvo Mreže, razlozi i postupak za prestanak svojstva članstva u Mreži i druga pitanja od značaja za rad Mreže utvrđena su Pravilnikom Mreže.
Dokumenta:
- Osnivački akt Saveza ženskih nevladinih organizacija "Mreža žene protiv nasilja"
- Rešenje o osnivanju
- Pravilnik Saveza MŽPN
- Statut Saveza ženskih nevladinih organizacija "Mreža žene protiv nasilja"
- Mapiranje kapaciteta MŽPN
- Strateški plan MŽPN 2021 - 2024
Organi Mreže
Organi mreže
Organi MŽPN su Skupština i Upravni odbor.
Skupština je najviši organ MŽPN.
Skupštinu MŽPN čine sve organizacije članice..
Svaka organizacija delegira jednu osobu koja prisustvuje sednici Skupštini.
Funkciju zastupnice vrši predsednica Upravnog odbora, a u njenom podpredsednica Upravnog odbora sa ovlašćenjima koje ima predsednica Upravnog odbora .
Skupština se redovno sastaje jednom godišnje.
Vanredna sednica Skupštine može se zakazati na obrazloženi predlog Upravnog odbora, kao i na pismenu inicijativu najmanje jedne trećine članstva Inicijativa za sazivanje sednice Upravnom odboru se podnosi u pisanom obliku sa navođenjem pitanja čije se razmatranje predlaže.
Sednicu Skupštine saziva Predsednica Upravnog odbora najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za njeno sazivanje., pisanim obaveštenjem (posredstvom elektronske pošte , SMS –a.....) o vremenu i mestu održavanja i predlogu dnevnog redu
Sednicom predsedava predsedavajuća, koja se bira većinom prisutnih na početku sednice. predsedavajuća, većinom glasova.
Skupština:
- usvaja plan i program rada na predlog Upravnog odbora;
- usvaja Statut, kao i izmene i dopune Statuta;
- razmatra i usvaja, najmanje jednom godišnje, narativni i finansijski izveštaj Upravnog odbora;
- bira i razrešava članice MŽPN i Upravnog odbora;
- odlučuje o visini članarine za sledeću godinu;
- odlučuje o statusnim promenama i prestanku rada MŽPN.
- donosi druga pravna akta
- odlučuje o statusnim promenama i prestanku rada MŽPN
Skupština punopravno odlučuje ako je prisutno najmanje dve trećine članica
Skupština odlučuje konsenzusom. U slučaju da do konsenzusa ne dode u roku od 1 sata od početka trajanja diskusije po određenoj tački dnevog reda, Skupština tada prelazi na odlučivanje dvotrećinskom većinom većinom glasova prisutnih članica.
Upravni odbor - UO
Upravni odbor ima 9 članica, koje bira i opoziva Skupština.
Sastav UO je regulisan Pravilnikom o radu.
Upravni odbor iz reda svojih članiica bira predsednicu i potredsednicu.
Mandat članova/ica Upravnog odbora je četiri godine i mogu se ponovo birati na istu funkciju.
Predsednica i podpredsednica Upravnog odbora predstavljaju i zastupaju Savez u pravnom prometu i imaju prava i dužnosti finansijskog nalogodavca.
Upravni odbor:
- rukovodi radom MŽPN izmedu dve sednice Skupštine i donosi odluke radi ostvarivanja ciljeva MŽPN;
- organizuje redovno obavljanje delatnosti MŽPN;
- poverava posebne poslove pojedinim članicama;
- donosi finansijske odluke;
- odlučuje o pokretanju postupka za izmene i dopune Statuta, sopstvenom inicijativom ili na predlog najmanje jedne trećine članstva MŽPN i priprema predlog izmena i dopuna, koji podnosi Skupštini na usvajanje;
- formuliše i predlaže Skupštini na usvajanje plan i program rada MŽPN
- formulišem i predlaže Skupštini druge pravne akte
- odlučuje o pokretanju postupka za naknadu štete u slučajevima iz člana 25. stav 2. Zakona o udruženjima i, po potrebi, odreduje posebnog zastupnika/cu udruženja za taj postupak;
- pravi narativni i finansijski izveštaj rada MŽPN i predlaže Skupštini za razmatranje i usvajanje;
- odlučuje o pristupanju i udruživanju sa drugim savezima i asocijacijama u zemlji ili inostranstvu,
- odlučuje o drugim pitanjima za koja nisu, zakonom ili ovim statutom, ovlašćeni drugi organi MŽPN.
Upravni odbor punovažno odlučuje ako je prisutno najmanje dve trećine članica Upravnog odbora, a odluke donosi konsenzusom. U slučaju da do konsenzusa ne dode u roku od 1 sata od početka trajanja diskusije po odredenoj tački dnevnog reda,Upravni odbor tada prelazi na odlučivanje dvotrećinskom većinom prisutnih članica.
Vizija
Vizija
Društvo u kome žene žive i samostalno odlučuju bez nasilja i straha od nasilja.
{tab=Strateški pravci delovanja}
Strateški pravci delovanja
Vizija Mreže Žene protiv nasilja može se ostvariti kroz tri pravca delovanja:
- Jačanje kapaciteta i resursa Mreže:
Unapređenje međusobne povezanosti, znanja i veština, opremljenosti, materijalne sigurnosti, operativnosti i efikasnosti Mreže i njenih članica u ostvarenju strateških ciljeva. Unapređivanje i ujednačavanje metodologije rada i prikupljanja podataka specijalističkih organizacija koje rade sa ženama koje su preživele nasilje. - Jačanje uticaja Mreže i njenih članica na relevantne nacionalne i lokalne politike:
Osmišljavanje strategija Mreže povodom koriscenja mehanizama za uticaj na: nacionalne i lokalne politike, institucije koje donose i implementiraju zakone. - Unapređenje stepena vidljivosti Mreže i njenih članica u javnosti, a posebno u odnosu na žene, donatore i institucije.
Kontekst – Mreža i okruženje
Kontekst – Mreža i okruženje
Aktivistkinje Autonomnog ženskog centra su od početka delovanja (1993) posvećene ženskom umrežavanju. Okupljene u mreže 90tih i nastavile u ovoj deceniji jer ima sve više posla.
Danas u Srbiji postoji više državnih mehanizama (zakoni, strategije, planovi, institucionalna tela, mehanizmi za RR) za smanjenje nasilja nad ženama.Mreža Žene protiv nasilja prepoznaje stare izazove u okviru novih institucionalnih mehanizama, pre svega u oblasti priznavanja ekspertize u oblasti i organizovanoj podršci radu organizacija. I dalje je prisutna finansijska nesigurnost specijalizovanih Ženskih organizacija koje pružaju usluge ženama koje su preživele nasilje - postojeći donatori i način prikupljanja sredstava ne omogućavaju stabilnost i dugoročno planiranje rada, nedovoljno razvijeni državni mehanizmi i svest o potrebi razvoja i podrške alternativnim oblicima pružanja socijalnih usluga u oblasti nasilja nad ženama.
Usluge i finansiranje
Mreža ŽPN 2015-2018
Broj primljenih SOS poziva, broj žena kojima su pružene usluge i finansiranje iz budžeta
|
Godina |
Broj organizacija koje su podelile podatke |
Broj primljenih SOS poziva |
Broj korisnica usluga za podršku |
Broj organizacija čiji je rad finansiran sredstvima sa budžetske linije 481 – donacije NVO |
Ukupan iznos primljenih sredstava u RSD |
Broj organizacija čiji je rad finansiran sredstvima sa budžetske linije 472 – usluge socijalne zaštite |
Ukupan iznos primljenih sredstava u RSD |
| 2019 | 21 | 12 340 | 4 173 | 1 | 50 000 | 1 | 748 000 |
|
2018 |
23 |
12 174 |
5 096 |
7 |
1 438 000, 00 |
3 |
1 130 000, 00 |
|
2017 |
23 |
15 443 |
4 753 |
8 |
2 474 000, 00 |
3 |
1 535 100, 00 |
|
2016 |
26 |
12 780 |
5 085 |
8 |
1 093 800, 00 |
4 |
2 783 189, 00 |
|
2015 |
28 |
10 950 |
4 053 |
7 |
855 000, 00 |
2 |
500 000, 00 |
U Južnoj Africi hiljade žena se okupilo na ogromnim protestima na ulicama zahtevajući da se konitunirano nasilje nad ženama i decom u ovoj zemlji zaustavi, usled eskalirajućeg porasta femicida.
Lejla Guven je založila sopstvenu egzistenciju u poslednjem pokušaju da stane na put torturi apsolutne izolacije koja se, na očigled celog sveta, godinama sprovodi na ostrvu Imrali. Ona razotkriva proganjanja i surovo lice države koja se odlučuje za politike rata umesto dijaloga i pregovora.
Dosta je! Pobunimo se protiv nepravedne razlike u platama na osnovu pola, protiv nasilja i maltretiranja na poslu, tako što ćemo 24. oktobra 2018. napustiti naša radna mesta i izaći na marš tačno u 14:55!
Žene, izlazite i pričajte svoje priče. Jer vaše priče su moje priče, a naše priče su zajedničko mesto naših života. I jer se u delovima Indije seksualno ucenjivanje zove ’Zadirkivanje Eve’, a u nekim Afričkim zemljama ’Мama-dobija’, a većina muškaraca i dalje odbija da razume da Ne znači Ne. Ako mi nismo za sebe, ko će biti za nas? Pričajte i jer su društveni mediji oživeli postovima žena koje tvituju MeToo u lavinu dokaza.