Lejla Guven je založila sopstvenu egzistenciju u poslednjem pokušaju da stane na put torturi apsolutne izolacije koja se, na očigled celog sveta, godinama sprovodi na ostrvu Imrali. Ona razotkriva proganjanja i surovo lice države koja se odlučuje za politike rata umesto dijaloga i pregovora.

Dosta je! Pobunimo se protiv nepravedne razlike u platama na osnovu pola, protiv nasilja i maltretiranja na poslu, tako što ćemo 24. oktobra 2018. napustiti naša radna mesta i izaći na marš tačno u 14:55!

Javno svedočenje sto pedeset četiri žene koje su bile seksualno i emotivno permanentno zlostavljane u ranom periodu života još nismo doživele u istoriji civilizacije IKADA. Kao ni činjenicu da je sutkinja Rosemarie Aquilina osudila istog na 175 godina doživotnog zatvora.

Žene, izlazite i pričajte svoje priče.  Jer vaše priče su moje priče, a naše priče su zajedničko mesto naših života. I jer se u delovima Indije seksualno ucenjivanje zove ’Zadirkivanje Eve’, a u nekim Afričkim zemljama ’Мama-dobija’, a većina muškaraca i dalje odbija da razume da Ne znači Ne.  Ako mi nismo za sebe, ko će biti za nas?  Pričajte i jer su društveni mediji oživeli postovima žena koje tvituju MeToo u lavinu dokaza.

Afera “Ministarstva za dozvolu abortusa” je ovih dana bila aktuelna tema. Feministkinje su se po ko zna koji put udružile kako bi sačuvale žensko ljudsko dostojanstvo i pravo na posedovanje sopstvenog tela. Posle jasne i glasne akcije, stigli su demanti, i čini se da se situacija, za sada, smirila. I dalje naizgled imamo pravo da odlučujemo šta se dešava sa našim matericama. Međutim, to je sve za sada.

Jedna od stvari, koju retko pominju je da kada imaš pred sobom primer osobe koja trpi nasilje i ne pokušava da to ispravi, i ti si osuđena da ponavljaš taj model. Ja sam to gledala u svojoj porodici, moj otac je vrlo nasilan čovek, osoba koja je psihički, fizički i seksualno zlostavljala moju majku.