U Južnoj Africi hiljade žena se okupilo na ogromnim protestima na ulicama zahtevajući da se konitunirano nasilje nad ženama i decom u ovoj zemlji zaustavi, usled eskalirajućeg porasta femicida.

Lejla Guven je založila sopstvenu egzistenciju u poslednjem pokušaju da stane na put torturi apsolutne izolacije koja se, na očigled celog sveta, godinama sprovodi na ostrvu Imrali. Ona razotkriva proganjanja i surovo lice države koja se odlučuje za politike rata umesto dijaloga i pregovora.

Dosta je! Pobunimo se protiv nepravedne razlike u platama na osnovu pola, protiv nasilja i maltretiranja na poslu, tako što ćemo 24. oktobra 2018. napustiti naša radna mesta i izaći na marš tačno u 14:55!

Zamišljam je kako pije kafu i čeka me da s vrata kafića viknem: ”Dve votke, molim Vas!” i počinje naše “razno” vreme. Tako smo , još odavno kao mlade devojke, nazvale vreme koje posvećujemo jedna drugoj.  Stigla je, vidim je kroz staklo kafića. Neprijatnost koju oseća je vidljiva, ali je to zanemarila zabrinuta mojim kašnjenjem. Poznajem je, brine i razmišlja… već je mrak zna da sama prolazim kroz par mračnih haustora da bih stigla na dogovoreno mesto.

Žene, izlazite i pričajte svoje priče.  Jer vaše priče su moje priče, a naše priče su zajedničko mesto naših života. I jer se u delovima Indije seksualno ucenjivanje zove ’Zadirkivanje Eve’, a u nekim Afričkim zemljama ’Мama-dobija’, a većina muškaraca i dalje odbija da razume da Ne znači Ne.  Ako mi nismo za sebe, ko će biti za nas?  Pričajte i jer su društveni mediji oživeli postovima žena koje tvituju MeToo u lavinu dokaza.

Afera “Ministarstva za dozvolu abortusa” je ovih dana bila aktuelna tema. Feministkinje su se po ko zna koji put udružile kako bi sačuvale žensko ljudsko dostojanstvo i pravo na posedovanje sopstvenog tela. Posle jasne i glasne akcije, stigli su demanti, i čini se da se situacija, za sada, smirila. I dalje naizgled imamo pravo da odlučujemo šta se dešava sa našim matericama. Međutim, to je sve za sada.