Mreža Žene protiv nasilja

Žene protiv nasiljaMreža „Žene protiv nasilja“ je koalicija specijalističkih ženskih nevladinih organizacija koje pružaju individualnu podršku ženama i menjaju društveni kontekst radi smanjenja nasilja nad ženama u Srbiji.

Mreža Žene protiv nasilja je nastala u kontinuitetu ženskog umrežavnja u Srbiji oko pitanja smanjenja nasilja nad ženama, 2005. godine sa osnovnim ciljem osnaživanja i povezivanja specijalističkih ženskih organizacija koje pružaju usluge ženamakoje su preživele (SOS telefoni, savetovališta, centri, skloništa, sigurne kuće, krizni centri i dr.).

Mreža Žene protiv nasilja je otvoren prostor za pridruživanje svih organizacija i pojedinki koje rade na pitanju smanjenja nasilja nad ženama u direktnom radu ili indirektno, kroz istraživanja, zagovaranja ženskih prava na život bez nasilja, edukacije, lobiranja zakona za zašitu od nasilja, a koje prihvate i sprovode osnovne principe Mreže.


Tela Mreže

Tela Mreže

Osnovni cilj svog postojanja ŽPN ostvaruje kroz pojedinačan, zajednički rad članica i kroz delovanje tela Mreže:

Konferencija (Skupština)

  • Najviše telo Mreže, sastavljeno od jedne (maksimalno dve) delegirane predstavnice svake organizacije članice koja ima mandat da govori u ime cele organizacije. Svaka organizacija ima jedan glas.
  • Usvaja dokumente od najvišeg značaja za funkcionisanje Mreže (pravilnike o radu, strateške i akcione planove), bira (daje mandat) predstavnicama Grupe za dalje (Upravnog odbora), bira (daje mandat) koordinatorki, odlučuje o prijemu i isključenju članica.
  • Sastaje se jednom godišnje i usvaja plan delovanja za narednu godinu. Ako ne postoje sredstva za održavanje sastanka Konferencije ona deluje putem e-mail liste (zeneprotivnasilja), a isključivo na poziv Grupe za dalje.
  • Sve odluke donosi nadpolovičnom većinom (51%)

Grupa za dalje (Upravni odbor)

  • Koordinaciono telo sastavljeno od 7 članica, izabrane od strane Konferencije
  • Mandat za političke odluke između Konferencija
  • Nadležna
    • operacionalizuje u konkretne akcije prioritete Mreže
    • po potrebi formira i prati rad radnih grupa za specifična pitanja
    • saziva Konferenciju (skupštinu)
    • podstiče komunikaciju
    • podstiče razvoj PR aktivnosti
  • Odgovorna je za kreaciju svih važnih dokumenata i predloga Mreži.
  • Komunicira kroz sastanke jednom mesečno ili mejl komunikaciju oko važnih pitanja, sarađuje sa koordinatorkom, podstiče komunikaciju na e mejl listi (zeneprotivnasilja)

Koordinaciona organizacija

  • Radi za kancelariju Mreže i deluje kao kontakt osoba u ime Mreže Žene protiv nasilja.
  • Blisko sarađuje sa Grupom za dalje, odgovorna za podršku planiranju i implementaciji strateških odluka Mreže, koordiniše pisanje projekata, traži sredstva za funkcionisanje Mreže, organizuje i prati administraciju Mreže, predlaže i delegira poslove članicama Mreže.

Referentne aktivistkinje (kontakt osobe)

  • Delegirana jedna ili dve žene u ime organizacije na period od 1 godinu za komunikaciju sa Mrežom

Tematske ili radne grupe

  • Formirane za izvođenje konkretnih zadataka (akcioni plan, pisanje projekta, fund raising tim i slično)
  • Odgovorne koordinatorki i Grupi za dalje

 

Vizija

Vizija

Društvo u kome žene žive i samostalno odlučuju bez nasilja i straha od nasilja.

Strateški pravci delovanja 2010-12.

Strateški pravci delovanja 2010-12.

Vizija Mreže Žene protiv nasilja može se ostvariti kroz tri pravca delovanja:

    1. Jačanje kapaciteta i resursa Mreže:
      Unapređenje međusobne povezanosti, znanja i veština, opremljenosti, materijalne sigurnosti, operativnosti i efikasnosti Mreže i njenih članica u ostvarenju strateških ciljeva. Unapređivanje i ujednačavanje metodologije rada i prikupljanja podataka specijalističkih organizacija koje rade sa ženama koje su preživele nasilje.

    2. Jačanje uticaja Mreže i njenih članica na relevantne nacionalne i lokalne politike:
      Osmišljavanje strategija Mreže povodom koriscenja mehanizama za uticaj na: nacionalne i lokalne politike, institucije koje donose i implementiraju zakone.

    3. Unapređenje stepena vidljivosti Mreže i njenih članica u javnosti, a posebno u odnosu na žene, donatore i institucije.

Kontekst – Mreža i okruženje

Kontekst – Mreža i okruženje

Aktivistkinje Autonomnog ženskog centra su od početka delovanja (1993) posvećene ženskom umrežavanju. Okupljene u mreže 90tih i nastavile u ovoj deceniji jer ima sve više posla.

Danas u Srbiji postoji više državnih mehanizama (zakoni, strategije, planovi, institucionalna tela, mehanizmi za RR) za smanjenje nasilja nad ženama.Mreža Žene protiv nasilja prepoznaje stare izazove u okviru novih institucionalnih mehanizama, pre svega u oblasti priznavanja ekspertize u oblasti i organizovanoj podršci radu organizacija. I dalje je prisutna finansijska nesigurnost specijalizovanih Ženskih organizacija koje pružaju usluge ženama koje su preživele nasilje - postojeći donatori i način prikupljanja sredstava ne omogućavaju stabilnost i dugoročno planiranje rada, nedovoljno razvijeni državni mehanizmi i svest o potrebi razvoja i podrške alternativnim oblicima pružanja socijalnih usluga u oblasti nasilja nad ženama.