|
 Mreža „Žene protiv nasilja“ je koalicija specijalističkih ženskih nevladinih organizacija koje pružaju individualnu podršku ženama i menjaju društveni kontekst radi smanjenja nasilja nad ženama u Srbiji.
Mreža Žene protiv nasilja je nastala u kontinuitetu ženskog umrežavnja u Srbiji oko pitanja smanjenja nasilja nad ženama, 2005. godine sa osnovnim ciljem osnaživanja i povezivanja specijalističkih ženskih organizacija koje pružaju usluge ženamakoje su preživele (SOS telefoni, savetovališta, centri, skloništa, sigurne kuće, krizni centri i dr.).
Mreža Žene protiv nasilja je otvoren prostor za pridruživanje svih organizacija i pojedinki koje rade na pitanju smanjenja nasilja nad ženama u direktnom radu ili indirektno, kroz istraživanja, zagovaranja ženskih prava na život bez nasilja, edukacije, lobiranja zakona za zašitu od nasilja, a koje prihvate i sprovode osnovne principe Mreže.
Tela Mreže
Osnovni cilj svog postojanja ŽPN ostvaruje kroz pojedinačan, zajednički rad članica i kroz delovanje tela Mreže:
Konferencija (Skupština)
- Najviše telo Mreže, sastavljeno od jedne (maksimalno dve) delegirane predstavnice svake organizacije članice koja ima mandat da govori u ime cele organizacije. Svaka organizacija ima jedan glas.
- Usvaja dokumente od najvišeg značaja za funkcionisanje Mreže (pravilnike o radu, strateške i akcione planove), bira (daje mandat) predstavnicama Grupe za dalje (Upravnog odbora), bira (daje mandat) koordinatorki, odlučuje o prijemu i isključenju članica.
- Sastaje se jednom godišnje i usvaja plan delovanja za narednu godinu. Ako ne postoje sredstva za održavanje sastanka Konferencije ona deluje putem e-mail liste (zeneprotivnasilja), a isključivo na poziv Grupe za dalje.
- Sve odluke donosi nadpolovičnom većinom (51%)
Grupa za dalje (Upravni odbor)
- Koordinaciono telo sastavljeno od 7 članica, izabrane od strane Konferencije
- Mandat za političke odluke između Konferencija
- Nadležna
- operacionalizuje u konkretne akcije prioritete Mreže
- po potrebi formira i prati rad radnih grupa za specifična pitanja
- saziva Konferenciju (skupštinu)
- podstiče komunikaciju
- podstiče razvoj PR aktivnosti
- Odgovorna je za kreaciju svih važnih dokumenata i predloga Mreži.
- Komunicira kroz sastanke jednom mesečno ili mejl komunikaciju oko važnih pitanja, sarađuje sa koordinatorkom, podstiče komunikaciju na e mejl listi (zeneprotivnasilja)
Koordinaciona organizacija
- Radi za kancelariju Mreže i deluje kao kontakt osoba u ime Mreže Žene protiv nasilja.
- Blisko sarađuje sa Grupom za dalje, odgovorna za podršku planiranju i implementaciji strateških odluka Mreže, koordiniše pisanje projekata, traži sredstva za funkcionisanje Mreže, organizuje i prati administraciju Mreže, predlaže i delegira poslove članicama Mreže.
Referentne aktivistkinje (kontakt osobe)
- Delegirana jedna ili dve žene u ime organizacije na period od 1 godinu za komunikaciju sa Mrežom
Tematske ili radne grupe
- Formirane za izvođenje konkretnih zadataka (akcioni plan, pisanje projekta, fund raising tim i slično)
- Odgovorne koordinatorki i Grupi za dalje
Vizija
Društvo u kome žene žive i samostalno odlučuju bez nasilja i straha od nasilja.
Strateški pravci delovanja 2010-12.
Vizija Mreže Žene protiv nasilja može se ostvariti kroz tri pravca delovanja:
- Jačanje kapaciteta i resursa Mreže:
Unapređenje međusobne povezanosti, znanja i veština, opremljenosti, materijalne sigurnosti, operativnosti i efikasnosti Mreže i njenih članica u ostvarenju strateških ciljeva. Unapređivanje i ujednačavanje metodologije rada i prikupljanja podataka specijalističkih organizacija koje rade sa ženama koje su preživele nasilje.
- Jačanje uticaja Mreže i njenih članica na relevantne nacionalne i lokalne politike:
Osmišljavanje strategija Mreže povodom koriscenja mehanizama za uticaj na: nacionalne i lokalne politike, institucije koje donose i implementiraju zakone.
- Unapređenje stepena vidljivosti Mreže i njenih članica u javnosti, a posebno u odnosu na žene, donatore i institucije.
Kontekst – Mreža i okruženje
Aktivistkinje Autonomnog ženskog centra su od početka delovanja (1993) posvećene ženskom umrežavanju. Okupljene u mreže 90tih i nastavile u ovoj deceniji jer ima sve više posla.
Danas u Srbiji postoji više državnih mehanizama (zakoni, strategije, planovi, institucionalna tela, mehanizmi za RR) za smanjenje nasilja nad ženama.Mreža Žene protiv nasilja prepoznaje stare izazove u okviru novih institucionalnih mehanizama, pre svega u oblasti priznavanja ekspertize u oblasti i organizovanoj podršci radu organizacija. I dalje je prisutna finansijska nesigurnost specijalizovanih Ženskih organizacija koje pružaju usluge ženama koje su preživele nasilje - postojeći donatori i način prikupljanja sredstava ne omogućavaju stabilnost i dugoročno planiranje rada, nedovoljno razvijeni državni mehanizmi i svest o potrebi razvoja i podrške alternativnim oblicima pružanja socijalnih usluga u oblasti nasilja nad ženama.
|
