Kampanja 16 dana aktivizma 2013.

Mreža Žene protiv nasilja, Autonomni ženski centar i Mreža za Evropski ženski lobi, u okviru zajedničke kampanje Evropskog ženskog lobija i Saveta Evrope[1]

TRAŽE OD DRŽAVE SRBIJE DA IZMENI DEFINICIJU KRIVIČNOG DELA SILOVANJE

Seksualno nasilje nastavlja da bude jedno od najbrutalnijih oblika nasilja prema ženama koje u najvećem broju slučajeva ostaje neotkriveno i nekažnjeno. Zbog toga je Evropski ženski lobi tokom 2013. godine za 32 države Evrope objavio Barometar o silovanju[2] sa ciljem da se ukaže na sve one žrtve seksualnog nasilja koje nisu dobile pomoć i zaštitu. Barometar je prikazao da u skoro svim državama ne postoje posebni servisi/usluge za žrtve seksualnog nasilja, kao i da većina država evropskog kontinenta nema zadovoljavajuća zakonodavna rešenja kojima se štite žrtve ovih krivičnih dela.

Mada su definicije krivičnog dela silovanja unapređene tokom poslednje dekade od definicija koje se zasnivaju na upotrebi sile ili pretnje silom uz uslov da je žrtva pružila otpor, do definicija u kojima će se silovanjem smatrati svaki onaj čin za koji nije postojao izričit, slobodno dat pristanak, Barometar je pokazao da definicije koje se baziraju na upotrebi sile još uvek preovlađuju u definicijama većine zemalja Evrope, među kojima je i Srbija.

Evropski sud za ljudska prava je zauzeo stav da definicije koje se zasnivaju na upotrebi sile ne pružaju dovoljnu zaštitu ženama od seksualnog nasilja, dok na drugoj strani, definicije koje se zasnivanju na nedostatku pristanka bliže su principu ljudskih prava o zaštiti telesnog integriteta.

Konvencija Saveta Evrope o suzbijanju i borbi protiv nasilja prema ženama i u porodici tzv. Istanbulska konvencija, koju je država Srbija upravo ratifikovala, izričito zahteva da države izmene definiciju krivičnog dela silovanje tako da bude kažnjiv svaki čin seksualne penetracije, bez obzira na oblik i prirodu tog čina, učinjen nad licem koje nije dalo svoj pristanak. Istanbulska konvencija ide i dalje i nalaže da pristanak mora biti dat slobodno, što će se ceniti u kontekstu svakog pojedinačnog slučaja.

Stoga se ženske organizacije u 32 evropske države organizuju i sprovode zajedničku kampanju kojom zahtevaju pravdu i podršku za žene koje su preživele silovanje.

Važeće zakonodavstvo, praksa i procedura u slučajevima silovanja

Krivičnim zakonikom RS propisano je da će se krivičnim delom silovanja smatrati ono delo koje je učinjeno uz primenu sile ili pretnje silom, što implicira da bi žena trebalo da pruža fizički otpor. Takođe, pravosudna praksa i pravna teorija stoje na stanovištu da će se krivičnim delom silovanja smatrati samo ona dela u kojima je došlo do penetracije muškim polnim organom, čak i kada su u pitanju deca. Svi drugi vidovi penetracije, rukom ili stranim predmetom, ili prisiljavanje na oralni seksualni odnos, ne smatraju se silovanjem niti prisilom na seksualni čin, već nedozvoljenim polnim radnjama.

Kazna za osnovni oblik krivičnog dela nedozvoljene polne radnje (stav 1 član 182 KZ) je novčana ili kazna zatvora do 3 godine, čak i u slučajevima kada su žrtve deca.

Krivični zakonik takođe propisuje da se krivično gonjenje silovanja u braku preduzima samo ako se žrtva pridruži krivičnom gonjenju, a ne ex officio, čak i ako postoje dokazi koji potvrđuju da je učinjeno krivično delo.

Ne postoje opšti niti specijalizovani Protokoli o postupanju sa žrtvama silovanja. Žrtve se nakon davanja izjave u policiji upućuju na ginekološki pregled, tokom koga se uzimaju vaginalni brisevi. Prilikom tog pregleda žrtve se ne testiraju na polno prenosive bolesti ili HIV, ne dobijaju pilule za hitnu kontraceptivnu zaštitu niti im se nudi razgovor sa psihologom. Takođe, ukoliko žrtve silovanja imaju i druge povrede na telu, te povrede se ne beleže od strane lekara sudske medicine, ne uzimaju se drugi biološki tragovi sa tela žrtve, tragovi sa odeće, niti se žrtve testiraju na droge za silovanje. Ukoliko odluče da budu pregledane od strane lekara sudske medicine, žrtve su dužne da snose trošak tog pregleda, koji iznosi najmanje 5.000,00 din. Ovo iz razloga što Instituti za sudsku medicinu pripadaju Medicinskim fakultetima, tj. pod ingerencijom su Ministarstva obrazovanja, a ne Ministarstva zdravlja.

U Srbiji ne postoje tzv. Krizni centri za žrtve silovanja (Rape Crises Center),  specijalizovane, besplatne službe podrške za žrtve, u kojima su na jednom mestu objedinjeni medicinska, psihološka i pravna pomoć i podrška.

U Srbiji ne postoje reprezentativna istraživanja državnih institucija o seksualnom nasilju. Jedini dostupni podaci su podaci Republičkog zavoda za statistiku o broju prijavljenih, optuženih i osuđenih lica za ovo krivično delo i podaci istraživanja Autonomnog ženskog centra iz 2003. godine, koje je pokazalo da je samo 6% žena sa teritorije Beograda prijavilo je seksualno nasilje od strane partnera.

Statistički podaci o krivičnim delima protiv polne slobode[3]

Tabela - Broj prijavljenih, optuženih i osuđenih za krivičnih dela protiv polnih sloboda u periodu od 2000 – 2012.god.

 Godina 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012
Prijavljena punoletna lica 386

386

400

408

472

479

374

455

405

448

387

414

372

za krivično delo silovanje 203

169

164

142

154

114

127

164

142

177

138

131

121

Optužena punoletna lica 213

279

274

221

217

245

300

274

313

281

209

255

322

za krivično delo silovanje 94

142

115

99

60

79

81

87

108

84

75

87

 x[4]
Osuđena punoletna lica 169

224

231

183

178

194

236

214

256

238

164

190

244

za krivično delo silovanje 77

113

95

81

50

68

67

71

88

77

62

59

67


Podaci za krivično delo silovanje

Kaznena statistika
  • 2009.g. – 77 osuđenih, svi na kaznu zatvora
  • 2010.g. - od 62 osuđenih, 2 je osuđeno na uslovne kazne, 1 proglašen krivim, ali oslobođen
  • 2011.g. – od 59 osuđenih, svi na kaznu zatvora
Statistika žrtava
  • 2009.g. - registrovana je 56 žrtva - 26 žrtvi su bila deca (7 dece mlađe od 14 godina i 19 dece starosti između 14 i 18 godina)
  • 2010.g. - registrovana je 56 žrtva - 21 žrtva su bila deca (1 dete mlađe od 14 godina i 17 dece starosti između 14 i 18 godina)
  • 2011.g. - registrovano je 48 žrtava, 13 žrtvi su bila deca (5 dece mlađe od 14 godina i 8 dece starosti između 14 i 18 godina)

Podaci za krivično delo nedozvoljene polne radnje

Kaznena statistika
  • 2009.g. – od 86 osuđenih, 26 je osuđeno na uslovne kazne, 13 na novčane
  • 2010.g. - od 47 osuđenih, 14 je osuđeno na uslovne kazne, 3 na novčane
  • 2011.g. – od 58 osuđenih, 18 je osuđeno na uslovne kazne, 18 na novčane
Statistika žrtava
  • 2009.g. - registrovana je 71 žrtva - 43 žrtve su bila deca (23 dece mlađe od 14 godina i 20 dece starosti između 14 i 18 godina)
  • 2010.g. - registrovano je 47 žrtava, 21 žrtva su bila deca (9 dece mlađe od 14 godina i 12 dece starosti između 14 i 18 godina)
  • 2011.g. - registrovano je 77 žrtava, 52 žrtve su bila deca (36 dece mlađe od 14 godina i 16 dece starosti između 14 i 18 godina)

Podaci za zemlje Evrope pokazuju sledeće:

U Češkoj, tokom jednog dana zvanično se zabeleži jedan do dva slučaja silovanja.

U Danskoj, Savet za prevenciju nasilja vodi statistiku koja se zasniva na podacima Centara za žrtve silovanja i policije. Oni procenjuju da se svake godine u Danskoj dogodi 2000 slučajeva silovanja, od kojih se 500 slučajeva prijavi policiji, u 300 slučajeva biva podignuta optužnica i samo 150 slučajeva se okonča osuđujućom presudom.

U Francuskoj, zvanično istraživanje iz 2005/2006.g. je pokalo da je 198000 žena između 18 i 59 godina bilo žrtva silovanja ili pokušaja silovanja.

U Holandiji, istraživanje iz 2012.g. otkrilo je da je 15% žena u dobi između 25 i 70 godina i 8% žena između 15 i 24 godine bilo silovano najmanje jedamput tokom njihovog života.

U Švedskoj, podaci za 2011.g. pokazuju da je bilo 6120 slučajeva silovanja žena i devojčica, od čega 3388 slučajeva je bilo izvršeno prema ženama starijim od 18 godina. U tom periodu krivični postupak je viđen protiv 1030 učinilaca i samo ih je osuđeno 151.

U Irskoj, 21% učinilaca seksualnog nasilja prema ženama su bili njihovi partneri ili bivši partneri. 90% učinilaca su bile osobe koje su žrtve poznavale (podaci za 2011.g.)

Izveštaj o podacima i praksi u Srbiji pripremila Vanja Macanović,
Autonomni ženski centar



[1] Act against rape! Use the Istanbul Convention!
[2] 2013 EWL Barometer on Rape - Report
[3] Izvor: RZS
[4] nije naveden podatak u zvaničnom izveštaju RZS za 2012.g.